Ne znam za vas, ali ja što sam starija i mudrija, baš volim gledati samo svoja posla. Toliko mi se to osladilo da gledam svoja posla, da na gotovo svako pitanje na koje ne želim da odgovorim, imam savršen odgovor.
Imaš li momka?
Gledam svoja posla.
Kad ćeš se udavati?
Gledam svoja posla.
Jesi našla posao?
Gledam svoja posla.
Nije ti ovaj kolač baš nešto ispao?
Gledam svoja posla.
Kako ti je dijete u školi?
Gledam svoja posla.
Kolika ti je plata?
Gledam svoja posla.
Kad ćeš rađati drugo dijete?
Gledam svoja posla.
Što ste se razveli?
Gledam svoja posla.
Šta ima na Tinderu?
Gledam svoja posla.
Šteta ti je što si sama?
Gledam svoja posla.
Koliko si platila cipele?
Gledam svoja posla.
Gdje ćeš na more?
Gledam svoja posla.
Jel’ ti se bivši oženio?
Gledam svoja posla.
Koliko para nosiš na godišnji?
Gledam svoja posla.
Gdje ti je sad i šta radi ona drugarica?
Gledam svoja posla.
Kad ćeš završiti fakultet?
Gledam svoja posla.
Slažeš li se sa svekrvom?
Gledam svoja posla.
Što ti ne postiš?
Gledam svoja posla.
Kako si ti tako mršava?
Gledam svoja posla.
Na kakvu sad edukaciju ideš?
Gledam svoja posla.
Koliko potrošiš struje?
Gledam svoja posla.
Kako je na poslu?
Gledam svoja posla.
Kad ćeš u penziju?
Gledam svoja posla.
Ja sam danas posadila lavande u velike bijele saksije na svojoj terasi.
Zato što baš volim da gledam svoja posla.
Imam i gomilu veša za ispeglati, ali neka, to ću ostaviti za sutra. Pa moram i sutra da gledam svoja posla.
Jer divno je to, dragi moji ljudi, moći sa uživanjem – gledati samo svoja posla.
Ne porediti se sa drugima.
Ne očekivati potvrdu, komentar, znak od druguh da smo vrijedni.
Biti nasmijani i srećni sami sa sobom. Sa svojim poslom.
Neopterećeni bremenom tuđih poslova.
Divno je zaista biti miran u gledanju svog posla. Skoncentrisan na sebe i stvari koje uzdižu duhovno.
A materijalno… pa već sam rekla da baš volim da gledam svoja posla.
