Studirati u inostranstvu je za mnoge mame nedosanjani san koji su, onog trena kada su osnovale porodicu, stavile po strani. Mima, poznata kao autor SMama Bloga, svojim primjerom je pokazala svakoj ženi da je moguće slijediti svoje snove i istovremeno studirati u Njemačkoj, biti mama i brinuti se za porodicu. Da li je to stvarno moguće i kako izgleda studiranje u Njemačkoj iz iskustva jedne mame studenta?
Mima je u Njemačku došla prije osam godina iz Srbije, kao svršeni student osnovnih studija novinarstva. Oduvijek joj je bila želja studirati master studije u Njemačkoj i već iz Srbije je počela da istražuje gdje bi mogla nastaviti studiranje.
Upornost, glad za znanjem i rješenost da ostvari svoje snove su je dovele u Regensburg u Bavarskoj. Uporedo sa studiranjem u inostranstvu, Mima je započela i pisanje svog Bloga “SMama Blog” sa idejom da prenese svoja iskustva studiranja u Njemačkoj svim roditeljima koji studiraju a naročito da podstakne mame studente da ne odustaju od svojih snova o studiju u Njemačkoj.
Kako izgleda prijava na studij u Njemačkoj?
“Sam proces prijava na studij u Njemačkoj zavisi od Univerziteta do Univerziteta, kao i od departmana do departmana. Na primer, nije isti proces prijave za bečlor i master studije, kao ni za društvene i prirodne nauke. Ali ono što je za većinu nemačkih Univerziteta isto je – znanje nemačkog jezika na nivou C1, kao preduslov za upis na studij u Njemačkoj (izuzeci su oni departmani na kojima su studijski programi na engleskom).
U principu prijavljuješ se iz matične zemlje na studij u Njemačkoj, pa kada te prime, onda pri upisu pokažeš diplomu jezika, a ako je nemaš, imaš mogućnost da na samom Univerzitetu ideš na kurseve nemačkog jezika, koji su specijalizovani za pripremu za početak studija. Po završetku kursa i uspešno položenom ispitu (ja sam polagala DSH ispit) tek ispunjavaš uslov da konačno kreneš sa studijama.
Ja sam ovde došla sa znanjem jezika na nivou B2, tako da sam posle dva semestra učenja jezika ovde (kursevi b2 i c1) konačno počela studirati u Njemačkoj”, počinje Mima svoju priču o tome kako je počela studirati u inostranstvu.
“Sve zavisi šta želite da studirate i gde, jer ne postoji jedan sajt na koji pošaljete prijavu na studij u Njemačku pa molite Boga da vas negde prime. Prvo morate rešiti šta vas zanima, onda tražite Univerzitete koji tu oblast nude i onda proveravate šta vam je sve neophodno za prijavu i mogući upis”, objašnjava Mima.
Većina njemačkih Univerziteta ima na kampusu Međunarodnu službu (International Office) koja je specijalizovana za pomoć stranim studentima pri upisu na njemačke Univerzitete i zadužena za proces prijava na studij u Njemačkoj. Tako da kada pronađete željeni Uni obavezno prvo potražite kontakt sa pomenutom službom.
Takođe, ovdje možete provjeriti odakle krenuti sa istraživanjem mogućnosti za studije u Njemačkoj:
- Potragu za studijama u Njemačkoj možete početi na linku www.hochschulkompass.de
- Ako vas interesuju programi na engleskom jeziku krenite sa www.daad.de/international-programmes.de
- Ne treba zaboraviti ni koliko košta studiranje u Njemačkoj, jer je po zakonu imate veoma ograničen broj sati za rad van studija i to vam svakako neće biti dovoljno za život u inostranstvu, te obavezno pogledajte stipendije na www.funding-guide.de
Studiranje na njemačkom jeziku – najteži dio slagalice
“Ako bih morala da izdvojim jednu stvar koja je bila najteža tokom studiranja u Njemačkoj onda je to definitivno studiranje na njemačkom jeziku. Jer, stručni jezik jedne naučne discipline, i „običan“ razgovorni jezik nisu nikako isti. Tako da saznanje da tek po završetku kursa ti zapravo počinješ da učiš jezik koji ti realno treba da bi uopšte studirao je bilo za mene kao polivanje hladnom vodom. Taman kada pomisliš „e sada znam jezik“, kreće prava zabava i učenje istog.
Međutim, ako voliš ono što studiraš, i dovoljno si uporan da savladaš jezičke prepreke, uspećeš! Ja sam to shvatila kao lični izazov i stalno sam „pobeđivala“ sebe. Možda će ti u početku trebati duplo više vremena da obradiš neku temu koju tvoje kolege Nemci obrade sigurno brže i lakše, ali hej, u tome i jeste izazov, ali i tvoja snaga kao stranca. Možda ti nemački jezik nije maternji, ali si u odnosu na njih, definitivno bogatiji za još jedan jezik na kome možeš da čitaš i pišeš, što svakako ume da bude korisno (pogotovu u društvenim naukama). To su najveće prednosti studiranja u inostranstvu.”, govori Mima svoje iskustvo studiranja na njemačkom jeziku.
Razlike između studiranja u Njemačkoj i na Balkanu
“Sistem studiranja u Njemačkoj i na Balkanu je drastično različit i o tome sam pisala u jednom od tekstova na mom blogu. Nemci nauci pristupaju jako ozbiljno i potpuno drugačije nego što je to kod nas slučaj.
Srpski sistem studija, gde student ima za zadatak da reprodukuje ono što je neko na određenu temu rekao i time se smatra da je nešto naučio, oduvek me je frustrirao jer sam imala utisak da ni o jednoj temi ne znam dovoljno, jer se svaka obrađuje isuviše površno. A mene je oduvek zanimalo da sama dolazim do zaključaka i otkrića i to vezano za teme koje meni zvuče primamljivo. I to je ono što me je dočekalo u Nemačkoj. Imala sam prilike da biram predmete koji me zanimaju i u sklopu njih se detaljno bavim temama koje su meni relevantne.
Moje master studije su se sastojale u pisanju seminarskih radova, a ne na usmenim ispitima (mada ovo ne važi za sve fakultete ovde). Te je najveće znanje koje sam ja ovde stekla je kako da razmišljam, zaključujem, istražujem i koristim literaturu i na osnovu pročitanog izvučem svoje teze, koje posle potvrdim ili opovrgnem putem neophodne argumentacije”, objašnjava Mima prednosti studiranja u inostranstvu.
Roditeljstvo diktira tempo studiranja
“Kao neko ko je uvek sve završavao „na vreme“, ovde mi je bio lični izazov da priznam sebi da ne mogu baš sve odjednom i „na vreme“. Ovde master studije traju dve godine tj. četiri semestra, a poslednji semestar služi za pisanje završnog rada. To bi značilo da bi trebalo polagati pet ispita po semestru (koji su u vidu seminarskog rada), da bi se postigao taj tempo. I takav je bio moj prvobitni plan. Međutim, ja sam u startu previdela jednu neospornu činjenicu – nemački nije moj maternji jezik. Samim tim je, za mene, bilo nerealno da cele studije završim za četiri semestra, te sam ih završila za osam.
Na početku sam probala vrlo optimistično da pratim tempo Nemaca i uzimam pet predmeta po semestru, ali sam se bukvalno raspadala od frustracije i stresa, jer je bilo nerealno sve to uspešno izneti na taj način.
A onda sam shvatila da nigde ne žurim i da se trkam zapravo sama sa sobom i da to ništa produktivno ne donosi. Ne, ne moram da završim sve „na vreme“, jer JA sam ta koja diktiram SEBI vreme. I tek kada sam ovo shvatila, i prepolovila količinu ispita po semestrima, ne samo da sam ih uspešnije završavala, već sam zaista i napredovala po pitanju samog jezika.
Na pola studija sam dala sebi oduška i rešila da se oprobam i u roditeljskim vodama. I opet sam uspela da završim studije veoma uspešno, za duplo više vremena nego što je to „normalno“, ali sam ih završila, što i jeste bio cilj zar ne?”, ponosno opisuje Mima svoj tempo studiranja u inostranstvu.
Iskustva mame studenta – balans između roditeljskih obaveza i učenja
Govoreći o izazovima u balansiranju između akademskih usavršavanja i roditeljskih obaveza, Mimi ističe da je neophodna dobra organizacija i bezuslovna podrška partnera da bi žena uspjela biti uspješan student i majka.
“Ono što je za mene najvažnije je podrška mog muža i činjenica da smo sve prolazili zajedno i gurajući jedno drugo napred. On je u isto vreme kada i ja bio takođe student, te je apsolutno razumeo sve izazove koji su pred nama. I to je ono što najviše znači. Zajedno smo, uz mnogo razumevanja, stvorili svoj svet funkcionisanja koji se bazirao na odličnoj organizaciji, spremnosti na kompromise i neverovatno mnogo ljubavi prema našoj Sofki.
Što se nas tiče, studije su idealno vreme da se postane roditelj, jer dovoljno ste fleksibilni da sami organizujete svoje obaveze, što je dok radite mnogo teže verujem. Iskreno, nama je najveća motivacija da što pre i uspešnije završimo studije i bila naša ćerka Sofia. Jer sada imamo dete, nemamo više taj luksuz da se „razvlačimo“ i tražimo izgovore, već to vreme koje imaš za akademski rad koristiš upravo za to – radiš i pišeš.
Naravno da nije svaki dan idealan i postoje trenuci kada jedno mora više da povuče u odnosu na drugo, ali apsolutno je moguće ispuniti svoje ambicije i pri tom biti roditelj, pa i u stranoj zemlji. Mi smo živi dokaz toga, i nismo jedini”, rekla je Mima iz svog iskustva mame studenta.
Podrška njemačkog sistema za mame koje studiraju
Na pitanje da li se u Njemačkoj ikada susrela sa predrasudama, nepovjerenjem ili osudama okoline jer je majka koja istovremeno studira, Mima iskreno odgovara:
“Ni jednog trenutka, naprotiv. Nailazila sam na brdo razumevanja pogotovu od strane profesora, koji su mi uvek izlazili u susret kada je trebalo pisati završne radove i produžiti rokove za predaju.
Čak i sam Univerzitet nudi različite vrste pomoći za studente roditelje, jer nisu toliko retki – od prostorija za dojenje i igranje dece, do finansijskih sredstava.
Na samom kampusu se nalaze i jaslice i vrtić za radnike i studente našeg Univerziteta na primer, što je nama bio spas. Dok je Sofia bila u jaslicama, mi bismo bili u biblioteci. Drugačije ne bismo uspeli ni Marko ni ja da završimo studije, pogotovu bez pomoći porodce koju ovde nemamo.”
Šta dalje kada se završi studiranje u Njemačkoj
“Po završetku studija u Njemačkoj, najteže je prihvatiti činjenicu da prava borba tek počinje. Naći posao u struci u Nemačkoj, sa diplomom nemačkog Univerziteta, nije ni malo lako niti je njihova diploma olakšica u potrazi. Ja sam imala predrasudu o tome da će biti mnogo lakše pronaći dobar posao u struci, ako imaš diplomu nemačkog Univerziteta, ali u mom slučaju nije bilo tako. Što ne znači, s druge strane da nekome to nije bila karta za bolji prolaz.
Mislim da je generalno nezahvalno generalizovati stvari, jer se iskustva drastično razlikuju od čoveka do čoveka, od struke do struke, od grada do grada. Ima tu mnogo varijabli koje treba uzeti u obzir, objašnjava Mima.
Njemačka administracija – poslednji krug pakla za strance sa njemačkom diplomom
“Ono za šta vam definitivno treba tona živaca i beskrajno mnogo strpljenja je borba sa administracijom koju ja nazivam – posebnim krugom pakla. Jer, po završetku studija ti služba za strance koja izdaje boravišne dozvole traži da nađeš isključivo posao u struci i to nivou obrazovanja koje imaš, da bi uopšte stekao uslov da dobiješ boravišnu dozvolu i da radiš. Što praktično znači, da ja smem, da bih ostala ovde da radim samo posao koji ima veze sa medijskim naukama i to da je plaćen u nivou mog obrazovanja (dakle master).
To su neke borbe, za koje te niko ne spremi kada dođeš ovde i na koje ne računaš. Ne bih da budem pogrešno shvaćena, ja se ne žalim i ne kukam, pa moj je izbor bio da dođem i za sada ostanem ovde, te sam za „borbu“ spremna. Poenta je samo naznačiti, da ovde ne teče med i mleko, čak i onima koji imaju visoko nemačko obrazovanje”, prenosi Mima iskreno svoje iskustvo studiranja u inostranstvu.
Za uspješan život u inostranstvu jednoj mami nije dovoljna samo univerzitetska diploma
“Osećaj studirati u Njemačkoj je sjajan i teško ga je staviti u reči. Uspeh je ono što sami sebi postavljamo kao prioritet. Porodica je ono što je nama najvažnije i ono što nas gura da idemo napred i izdržimo svaku prepreku koja nam se nađe na putu. Da nemam Marka i Sofiu, nisam sigurna da bih danas bila ovde gde jesam, jer meni zaista nije važna titula koja stoji pored mog imena, niti količina novca na računu. Moj uspeh je moja porodica, sve drugo je relativno i promenjivo.
Začkoljica sa životom je što nikada zapravo ne možeš da ga isplaniraš do te mere, da se baš tako po tvojoj zamisli i ostvari. Mnoge stvari su i bolje nego što sam ikada i mogla da sanjam, ali za neke nikada ne bih rekla da bi se mogle dogoditi”, iskrena je Mima.
Na kraju, isplati li se sav trud studirati u inostranstvu i odgajati dijete?
“Ono što je za mene krilatica kojom se vodim je definitivno – Ko hoće, nađe način. Ko neće, nađe izgovor za studiranje u Njemačkoj. Možda zvuči surovo, ali to je realnost.
Ako nešto zaista dovoljno želite, bilo to život u inostranstvu, studirati u Njemačkoj, biti mama student sa malom ili velikom decom, sigurna sam da ćete probati na nađete načina da to sebi i obezbedite. Prečica nema, i da je lako definitivno nije. Ali da je lepo i da vredi truditi se, o definitivno DA”, zaključuje za kraj mama student iz Njemačke.
